PRVA GODINA POSTOJANJA SAVETA ZA DIJASPORU

Intervju pomocnika Saveznog ministra za inostrane poslove zaduzenog za dijasporu listu POLITIKA

Sledeće godine ispunjenje zahteva naših iz rasejanja, najavljuje Milan Kljajević iz SMIP-a

Pojačana pažnja kojom naši ljudi iz rasejanja prate rad matične države, njenih vlasti i minstarstva dobrim delom objašnjava prirodu zainteresovanosti, polemika i sporenja oko Saveta za dijasporu Savezne vlade, posebno među iseljenicima. Osnovan pre godinu dana prvi put u novijoj istoriji ove zemlje kao državno telo zaduženo za ova pitanja i finansirano iz budžeta, Savet je postao adresa na koju se naši ljudi rasejani po svetu mogu obratiti, sigurni da će u najvećem broju slučajeva, tu dobiti i željeni odgovor.

Osvrćući se iza sebe i onoga što je urađeno na ovom polanu, Milan Kljajević, pomoćnik ministra spoljnih poslova za konzularna pitanja i dijasporu, čovek koji je u velikoj meri i sebi kao lični cilj postavio uvođenje dijaspore u normalne građanske tokove u matici, smatra da je prethodna godina rada Saveta potrošena na pripreme za ostvarivanje ključnog cilja, a to je okupljanje naših iz rasejanja u okvire skupštine po svim državama gde je njihova koncentracija, pri čemu će kruna tog posla biti osnivanje Glavne skupštine Srba iz rasejanja sa predsedništvom i liderom na vrhu.

PREDUGO SAZREVANJE

- Sledeća godina je vreme kada će se pitanja državljanstva i ostvarivanja prava glasa van matice verovatno rešiti onako kako to traže naši ljudi iz rasejanja - veli Kljajević, ističući da je uprkos razumljivo kritici u jednom delu javnosti što nije ostvareno više, formiranje Saveta ipak označilo jedan prelomni momenat kad je reč o odnosima matice i dijaspore.

Zagovarajući osnivanje Ministarstva za dijaporu, naši ljudi iz sveta zapravo najavljuju da žele da - odlučuju, a ne doveka da savetuju. Kulminacija takvih zalaganja spolja usledila je nakon neobjašnjivog ignorisanja zahteva Saveta za dijsporu upućenog na 15 najvažnijih adresa u otadžbini, u kojima je precizno pobrojano sve ono što je neophodno uraditi, da bi se Srbima s one strane granice obezbedila građanska prava u skladu sa civilizacijskim i normama razvijenog sveta. Ni više od pola godine nakon slanja tog pisma Savet nije dobio odgovore i praktično, uprkos svom zalaganju, nije proizveo ni jednu bitnu odluku.

ISTORIJSKA ODLUKA

- Odluku o ostvarivanju biračkog prava van otadžbine smatram tehničkom, ali je ona ipak istorijska, jer menjamo nešto što je odlučeno pre više od 50 godina, da ljudi nemaju pravo glasa ili da ne mogu da se vrate u zemlju, pa dolazi do problema budući da smo po mentalitetu nestrpljivi. Ali, svima mora biti jasno da je reč o procesu koji je neminovan, koji niko ne može zaustaviti i za koji se treba pripreiti - podvlači naš sagovornik.

Uporedo sa događanjima u otadžbini vezanim za zahteve dijaspore, u rasejanju su otvoreni kapitalni procesi ujedinjavanja srpskih organizacija. Iskorak iz Čikaga od pre mesec dana Kljajević tumači kao deo zajedničkog nastojanja na više koloseka da se smanji besmisleni broj od 1600 srpskih organizacija, koliko ih danas ima po svetu, da se Srbi sakupe i saberu. Okupljanje Srba u zajedničke skupštine zarad odlučivanja o krupnijim pitanjima od značaja za dijasporu je koncept koji zagovara država, a dogovor tri srpske organizacije iz SAD vidi kao deo toga:

- Značajan doprinos "čikaškom ujedinjenju" dali su i članovi Saveta dijaspore, koji su sa čelnim ljudima ovih organizacija razgovarali proteklih godinu dana, uspeli da ih okupe na tom konceptu i to je najbolja najava novog početka rada u dijaspori, početka formiranja skupštine ili Srpsko-američkog kongresa, kako je to nazvano u SAD, ali je najbitnije da je obezbeđeno jedinstvo dijaspore. Ne zaboravimo da u SAD živi oko milion naših ljudi, ili trećina dijaspore - ističe, napominjući da u tom kontekstu valja očekivati i odluke koje se tiču finansijske podrške pojedinim programima, kao što je recimo slučaj sa lobiranjem.

Istrajavanje na tome podrazumeva angažovanje kompetentnih ljudi iz dijaspore, precizan stav iz matice šta se želi postići, koji su ciljevi i obezbeđivanje sredstava, što iz budžeta države, što iz nekih drugih izvora kao što su donacije i slično.

- Ako smo dobro i pametno organizovani naša cena u svetu biće veća, a sve ovo što preduzimamo samo su pripreme za pravljenje rezultata. Bitno je da sazreva svest da samo zajednički možemo a stignemo do tih rezultata - zaključuje na kraju Miljan Kljajević.

Autor: Radivoje Petrović